Najgore su mi tete u ljekarnama koje svašta previše zanima; npr., dođem ja prije koju godinu u ljekarnu na Sjenjaku po igle pokojnoj baki.
Furam sa sobom tonu papira i recepata potrebnih za te igle, a baba me gleda ko narkića pred 20 ljudi. Još me ispituje zašto mi trebaju igle. Skoro sam ju poslao u PM, da se ženska (kad joj je puklo iz guzice u glavu da je to u što gleda ljut pogled čovjeka koji će svaki tren preskočiti staklo i natrljat joj sumpornu kremu iz galenskog labosa u usta) nije ispričala. Na kraju mi je dala igle. Strašno. Koji nju k... briga zašto meni trebaju te igle?