Citat: ›
Svetsko pijančenje u Pranjanima:
Od rakije nema bolje žene...
Formirane su dve ekipe, od domaćih takmičara, koji su prvo ubili po nekoliko zidarskih piva, i gostiju, koji su kasnili zbog sa’rane
Image
Priznanje Radošu Filipoviću, učesniku takmičenja u ispijanju ljute rakije
Pranjani pripadaju opštini Gornji Milanovac, ali su od Milanovca daleko, teško objasniti gde su. Najbolje reći da su tri kilometra od Koštunića, pod Suvoborom, nekad bili okružno mesto, sad mesna zajednica. Još bolje reći da je to mesto odakle su spasavani saveznički piloti, vele preko šest stotina, a bolje od najboljeg da se tu već četiri godine održava, kako su ga meštani nazvali, Svetsko prvenstvo u ispijanju rakije.
Po dogovoru sa organizatorom, Čedomirom Vujičićem, stignemo sat pre podneva, pravo u njegovu kafanu Kod Ane. Čovek nas domaćinski dočeka, upozna sa ženom imena Ana, sa ostali prisutni i dolazeći. Može kafa, može rakija, može i da Čedomir kaže, zakazali takmičenje u jedan, ali to će se sigurno odložiti koji sat, tako je to kod bekrija. Okupljaju se četvrti put, sve počelo slučajno, jedni rekli da je Bralovića rakija obična šećeruša, i uzeli da probaju, prve godine svi seli za jedan astal, dugačak, niko nije mog'o da ustane, dokazano da nije šećeruša. On lično, ko domaćin, popio litar višnjevače na eks, i proglašen za sudiju, još je u tom svojstvu. Onda shvatili da oni, u stvari, promovišu svoj i nacionalni brend – rakiju. Cilj je popularizacija brenda, čuju da ne valja reklamirati rakiju, ali ništa ne valja u velikim količinama, samo treba imati meru, ko u svemu... Zato se trude da imaju meru, prošle godine im televizija uslikala jednog koji se valj’o u blatu, a to ne valja, ne da ne valja, šteti, tako su i odlučili da ne budu rakijada, nego Svetsko prvenstvo, da to bude sa merom, da se znaju propozicije...
Image
SEDAM TONA: Bije podne, stižu muzičari, sedoše do instrumenata, eto i gostiju, šta će, uzeše po pivo, veliko. Eto i Miloša Bralovića, unese tridesetak litara rakije u kanisteru, ode iza šanka da sipa u merice, staklene pljoske od 7,5 deci, što bi se reklo, od tri frtalja. Obavi, pa sede, krupan, čet’ri i po banke, još momak, vidi se, spremio se, stajaće farmerke, pletena rolka na rajsferšlus, kosu tera više napred nego desno. Stigoše i neki sa nekim malim kamerama, vele novinari iz Milanovca, Miloš zagladi kosu rukom i ode na trem da se izjavi televiziji. Vraća se, pre tri godine dobio srebrnu medalju u Novom Sadu, ima on šljive, ima i rakije, trenutno sedam tona, sve u hrastovim buradima, ima i dozvolu za flaširanje, ali niko da mu kaže kako na tržište, kako sa tim dozvolama, kako sa ti standardi, ko će rakiju standardizovati. Prošle godine svaki popio po litar, nije bilo dobro, treba sačuvati glavu, zato su i uveli hodanje po gredi, ko pređe gredu, sačuv’o je glavu. Nezgoda je i što ne možeš pustiti svakog da se takmiči, sa rakijom druga glava, zato se takmiče samo ljudi iz kraja, gde ćeš svakog pustiti, može svašta da bude, otkud znaš ko je od kakve japije.
Muzika u ćošku uze da se štima, ima i’'armonika, pevač uze mikrofon sa plavim gajtanom, Želeo bih da te zaboravim... Organizator unese majice sa znakom, odštampane diplome za sve učesnike, eto i Miloševog brata, Milutina Bralovića, prošlogodišnji pobednik, kako je taj krupan, stade u stolicu. Umesto pozdrava, Ako bude problema, nemojte da slikate, prošle godine nam slikali jednog u blatu, ispala frka, dolazila milicija da zabrani... Pa kad je pobedio, popio 46 rakija i pet piva, ‘nako, usput, nije dozvoljeno piti vodu, šta će mu biti, posle toga vozio do Čačka, sad ga nešto boli glava, neće mnogo. Muzika prešla na repertoar, Od rakije nema bolje žene/ po tri dana ona ljulja mene, a ima još, Oj rakijo ja te volim jako/ a ti mene rako ljuljaj polako, i još, Od rakije nema boljeg druga/ kad je pijem ne znam šta je tuga...
Prođe i dva sata, još se zagrevaju, ko pivom, ko rakijom, postaviše četvorometarsku gredu na pod trema, uneše prase za meze. Rekoše da takmičari nešto kasne, ali sad će, premestiše nas za sto sa gospođom, ispostavi se pesnikinjom, suprugom pobednika Bralovića, pesnikinja u crvenom, sa crvenu ogrlicu, iz crvene torbice izvadi knjigu, svoju, ima naslov, ima recenzije, lično Pero Zubac, šta kaže Pero, Pesme sam prvi put slušao dok ih je sama pesnikinja kazivala, u prelepom prostoru svog zavičaja, na jednom podsuvoborskom zaravanku, i uvek dok čitam njene knjige osetim tu širinu prostora koju je ispunio njen blag zrnast glas... Ali to nije ono osnovno što volim u njenoj poeziji, to jeste jedna vedrina, jedrost, jedna svetlost, strast... Ima u poeziji iskrenosti, tople ko letnji dlan... Upoznasmo se i sa sadržajem, riknama, pokoricom, četvrta knjiga, član UKS-a Živi među šljivama i oblacima, do sada u životu skoro ništa nije preskočila, volela, bila voljena, iz svega poeziju rađala...
SVE ČISTA DESETKA: U kafanu banu grupa od nekoliko ljudi, reklo bi se sa sa’rane, zadržali se dok su ispili za pokoj duše, organizator sa njima popuni ekipu gostiju, u domaći tim uđoše Bralovići, sa nekoliko pojačanja, izbrojaše se, svaka ekipa po šest članova. Organizator Čeda izađe pred muziku, Dobar provod, dobra rakija, pozva pesnikinju da kaže svoju poemu o rakiji. Pesnikinja stade međ instrumente, otvori knjigu, Naslonio seljak brigu na prošće/ o šljivovu granu okačio muku/ uzeo radost u jednu/ pljosku rakiju u drugu ruku... Organizator naglasi da pobeđuje ekipa koja više popije i ostane sa više članova. Pred ekipe staviše po pljosku rakije, poče, kako nego dostojanstveno i sa merom. Brka, iz ekipe ožalošćenih, sa crveno-belom kapom s kićankom, za potrebe kamere, za sve potrebe, naginjaše direktno iz pljoske, jedan sa rupom na džemperu je, usled prethodnog piva, bio eliminisan već posle druge čašice, najmlađi, u odelu, se nešto stres'a, sve nešto drma ramenima, ali drži tempo. Isprazniše pljoske, na trem, na gredu, onaj pod pivom omače, ostali isteraše dužinu. Natočiše im drugu pljosku, staviše ovale sa pečenjem, više živim nego pečenim, pije se, trpa ono polu živoprase, ali sve sa merom, sve jedan drugog zalažu, primače se pevač, odvrnu, Kad sretneš Hanku, i kamerman uš’o u teren, ulazi i u čaše, onaj u odelu prileg’o preko stola, pesnikinja namešta kosu, s knjigom u obe ruke prihvata, Vreme ide teku godine... Onaj s kićankom skinuo kapu, ekipe međusobno nazdravljaju, Tera kola Mitar rabadžija, pozdravljaju pridošle u kafanu, piju na eks, piju preko ruke, pevač drži ožalošćeni sto, Od rakije nema bolje žene, jedan od gostiju prilazi i sa stola ožalošćenih ispija sve čašice, ode i druga pljoska.
Jopet greda, pređoše, i dvaput, pri'vatiše se treće pljoske, onom u odelu ispalo sve iz odela, samo se trza, samo čini, traži muziku, Radovane svrati sa planine, pevač se drži svog repertoara, U duši se zebnja javi, Odelo i to pogađa, do'vata pljosku, oduzimaju mu je, pri'vata se Kićanka, jes' u godinama, al' ume, prvo prođe rukom kroz brkove, pa nagne, pa kad se obriše, Ako misliš Srbin biti... Ne zaostaju ni Bralovići, svi đipe, pa se pogrle, pa dignu čašice, pa muški, preko ruke, eksiraju.
Uto stigoše lovci, uneše neki kotlić sa sadržajem, i oni pređoše preko grede, baciše gredu, posedaše na trem pa udariše po pivu. Unutra pesma sve pogađa, Mala moja šimširovo drvo/ ko je tebe poljubio prvo, svi nazdravljaju, Odelo nešto pokaziva glavom, ramenima, traži mikrofon, glava mu pada na sve strane, pevač kod neke teške pesme, Aaa, Eee, Bralovići iskreću treću flašu, prazna, Odelo mlati rukama, Kićanka pozira sa polupraznom pljoskom, Bralovići traže repete, nazdravljaju pivom...
Formira se tročlana komisija, predsednica gospođa pesnikinja, stadoše da odlučuju, pevač kod još jedne teške pesme, Aaa, bi i, Od Topole, od Topole, prekidoše muziku, mikrofon pri'vati pesnikinja, ekipni pobednik sto Bralovića, svi dobili čistu desetku, pojedinačni pobednici sa drugog astala, prvo mesto dele Radoš Filipović Brka i Konstadin Stanojević, najborbeniji učesnik Ivan Filipović. Pesnikinja stade da deli priznanja, dobitnici da zahvaljuju, trudiće se da opravdaju priznanje, cele godine će raditi na usavršavanju, Kićanka ima primedbu, zašto na priznanju nema njegove slike, bar do pola da bude slika, i Odelo stiže do pesnikinje, jes’ sav isp’o iz odela, ali najborbenije uspeva da klimne glavom, muzika nastavlja, za sve učesnike, za sve pobednike, za televiziju, Toči čiča rakiju, pada čestitanje, organizator saopštava, Ovim je rakijada završena, Kićanka pozira sa pljoskom i priznanjem, muzika završno namenjuje, za sve učesnike, za sve pobednike, za televiziju, Oj Pranjanci, kad ćemo na prelo...
Dragan Todorović
Muško
Nebitno
